TESTAMENT (ZAVEŠTANJE)

U Republici Srbiji može se nasleđivati na 2 načina:

1. na osnovu zakona (zakonsko nasleđivanje).
2. na osnovu testamenta (zaveštanja) tzv. testamentarno nasleđivanje.

Testament se najčešće sačinjava u situacijama kada zaveštalac (testator) želi da svoju imovinu raspodeli na određen način i određenim licima, odnosno kada želi da izbegne pravila zakonskog nasleđivanja. (npr. zaveštalac želi da ostavi svoju imovinu prijatelju ili npr. vanbračnoj partnerki ili tačno određenom zakonskom nasledniku).

U slučaju kada testament nije sačinjen, imovina umrlog se raspoređuje prema pravilima zakonskog nasleđivanja.

Predmet ovog stručnog teksta biće nasleđivanje po osnovu testamenta (zaveštanja) tzv. testamentarno nasleđivanje.

 U nastavku ovog teksta saznaćete:

• Šta je testament?
• Koji su uslovi za sačinjavanje testamenta?
• Koji oblici (vrste) testamenta postoje?
• Koja je sadržina testamenta?
• Osporavanje testamenta. Kada je testament nevažan, kada je ništav, a kada rušljiv?
• Kako se pobija testament-postupak?
• Opoziv testamenta

Sada kada smo vam predočili sadržaj stručnog teksta vreme je da se vam objasnimo sve napred navedeno.

Šta je testament (zaveštanje)?

Testament (zaveštanje) je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.

Najjednostavnije rečeno, testament je način raspoređivanja imovinom za slučaj smrti.

Koji su uslovi za sačinjavanje testamenta?

Da bi testament (zaveštanje) proizvodio pravno dejstvo moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

1. Mora postojati izjava volje jednog lica (zaveštaoca, testatora)
2. Izjavu mora dati lice koje sačinjava testament (zaveštanje) (ne može posredstvom punomoćnika)
3. Lice koje sačinjava testament mora imati najmanje 15 godina života i mora biti sposobno za rasuđivanje
4. Volja lica koje sačinjava testament (zaveštanje) mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna
5. Zaveštaočeva namera za sačinjavanje testamenta (zaveštanja) mora biti određena i bezuslovna
6. Testament (zaveštanje) mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom

Koji oblici (vrste) testamenta postoje?

Zakon o nasleđivanju propisuje 9 oblika (vrsta) testamenta (zaveštanja):

1. Svojeručno zaveštanje
2. Pismeno zaveštanje pred svedocima
3. Sudsko zaveštanje
4. Konzularno zaveštanje
5. Međunarodno zaveštanje
6. Brodsko zaveštanje
7. Vojno zaveštanje
8. Usmeno zaveštanje
9. Javnobeležničko zaveštanje

Testament (zaveštanje ) se najčešće sačinjava u obliku svojeručnog zaveštanja, pismenog zaveštanja pred svedocima, sudskog zaveštanja i javnobeležničkog zaveštanja.

Koja je sadržina testamenta?

Sadržina testamenta mora biti u skladu sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima, kako bi testament proizvodio pravno dejstvo.

U testamentu se može odrediti ko nasleđuje imovinu zaveštaoca (jedno ili više lica), testamentom može biti određena  jedna ili više isporuka (npr. naložiti nasledniku da iz nasleđene imovine da neku stvar trećem licu, isplati određenu sumu novca i sl.), može se narediti da se stvar ili pravo, deo imovine ili cela imovina upotrebi u dozvoljene svrhe, može se dati nalog za osnivanje zadužbine, u pojedninim odredbama testamenta mogu se odrediti uslovi i rokovi, može se dati nalog nasledniku da nešto učini ili da se uzdrži od nečeg što bi bio ovlašćen da učini i dr.

Pobijanje testamenta:

Da bi testament proizvodio pravno dejstvo on mora ispunjavati zakonom propisane uslove. Nedostatak nekih od zakonom propisanih uslova utiče na važenje testamenta. Zakon o nasleđivanju razloge za nevažnost testamenta svrstava u 2 grupe:

1. razlozi za ništavost testamenta
2. razlozi za rušljivost testamenta

U zavisnosti od vrste razloga za nevažnost testamenta (ništav ili rušljiv testament) razlikuju se: krug lica koja mogu osporavati testament, rokovi za pobijanje testamenta, tužbeni zahtev, dejstvo sudske odluke, te je izuzetno važno utvrditi tačne razloge za pobijanje testamenta u svakom konkretnom slučaju, zbog čega je od velike važnosti da angažujete advokata, koji će kao stručno lice na najbolji način zaštititi vaše interese i imovinu, koja je uglavnom velike vrednosti.

Naša advokatska kancelarija ima bogato iskustvo u oblasti naslednog prava, a koje uključuje zastupanje klijenata pred nadležnim sudovima u postupcima pobijanja testamenta, pravno savetovanje, sačinjavanje testamenta, zastupanje u ostavinskim postupcima i dr.

1. Kada je testament ništav?

Testament je ništav (ne proizvodi pravno dejstvo) iz sledećih razloga:

• kada je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima;
• kada je testament sačinilo lice koje nije navršilo 15 godina života i lice koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje lišeno poslovne sposobnosti;
• kada je testament falsifikovan.

Ništavost pojedinih odredbi u testamentu:

Često se dešava da su pojedine odredbe u testamentu ništave, međutim ništavost iste neće automatski značiti i ništavost celog testamenta ukoliko testament može opstati bez te odredbe ili ukoliko ta odredba nije bila odlučujuća pobuda (motiv) zbog koje je testament sačinjen.

Zakonom o nasleđivanju je izričito propisano da su ništave sledeće odredbe u testamentu:

• odredba testamenta kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu;
• odredba testamenta kojom zaveštalac svom nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio;
• odredba testamenta kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva;
• odredbe sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog, vojnog i javnobeležničkog zaveštanja kojima se nešto ostavlja sudiji, javnom beležniku odnosno ovlašćenom licu, kao i supružnicima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica;
• odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima, sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog, vojnog i javnobeležničkog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i supružnicima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka;
• odredbe usmenog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, njihovim supružnicima, precima, potomcima i srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, kao i supružnicima svih tih lica.

Postupak za pobijanje ništavog testamenta-karakteristike:

• pokreće se tužbom
• tužbu može podneti svako zainteresovano lice
• na ništavost testamenta pazi sud po službenoj dužnosti
• ne postoji rok za utvrđivanje ništavosti
• tužbenim zahtevom se traži utvrđivanje ništavosti testamenta, sudska odluka je deklaratornog karaktera (samo se konstatuje postojanje ništavosti)
• pravno dejstvo utvrđene ništavosti testamenta: smatra se da testament nikada nije ni nastao, pa se u tom slučaju primenjuju pravila zakonskog nasleđivanja ili ranije sačinjeni testament (ukoliko je punovažan i postoji).

2. Kada je testament rušljiv?

Zakon o nasleđivanju propisuje 3 razloga za rušljivost testamenta i to:

• Kada je testament sačinilo lice koje nije imalo zaveštajnu sposobnost- starije od 15 godina, nasposobno za rasuđivanje, ali nije lišeno poslovne sposobnosti ( važno: može biti i razlog za ništavost ukoliko je testament sačinilo lice koje je mlađe od 15 godina života ili lice koje je zbog nedostatka sposobnosti za rasuđivanje sudskom odlukom lišeno poslovne sposobnosti);
• Kada su kod zaveštaoca postojale mane volje u vreme sačinjavanja testamenta, odnosno testament je rušljiiv ukoliko je sačinjen pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o činjenicama koje su predstavljale pobudu da se testament sačini. Međutim, rušljivost pojedine odredbe neće podrazumevati i rušljivost testamenta u celosti ukoliko on može opstati bez te odredbe ili ukoliko ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je testament sačinjen;
• Kada testament nije sačinjen u obliku i pod uslovima određenim zakonom.

Postupak za pobijanje rušljivog testamenta-karakteristike:

• pokreće se tužbom;
• tužbu može podneti samo lice koje ima za to pravni interes (najčešće je to zakonski naslednik) ;
• na rušljivost testamenta sud ne pazi po službenoj dužnosti;
• postoji rok za pobijanje rušljivog testamenta: poništaj testamenta zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštaočeve volje može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja, odnosno u roku od dvadeset godina ukoliko se radi o nesavesnom licu (npr. licu koje je znalo za mane zaveštaočeve volje ili ih je prouzrokovalo);

Poništaj testamenta zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova određenih zakonom se može zahtevati u roku od godinu dana od dana saznanja za testament, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja testamenta. Rok od godinu dana ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja;

• tužbenim zahtevom se traži poništaj testamenta, pa je sudska odluka kojom se taj zahtev usvaja konstitutivnog karaktera (pravnosnažnom sudskom odlukom se poništava testament koji je do tog trenutka proizvodio pravno dejstvo);
• pravno dejstvo utvrđene rušljivosti testamenta: smatra se da testament nikada nije ni nastao, pa se u tom slučaju primenjuju pravila zakonskog nasleđivanja ili ranije sačinjeni testament (ukoliko je punovažan i postoji). Međutim, u slučaju da je tužbeni zahtev odbijen ili da se u zakonom određenim rokovima nije podnela tužba za poništaj testamenta zbog rušljivosti taj testament proizvodi pravno dejstvo.

Opoziv testamenta:

Zaveštalac može uvek u celini ili delimično opozvati testament.

Testament se opoziva izjavom datom u bilo kom obliku u kome se može i sačiniti.

Zaveštalac može pismeno zaveštanje opozvati i uništenjem pismena (pocepati ga, zapaliti ga).

Šta se dešava u situaciji kada postoje dva testamenta?

• Kada se kasnijim testamentom izričito ne opozove raniji testament, odredbe ranijeg testamenta ostaju na snazi samo ako nisu suprotne odredbama kasnijeg testamenta.
• Ako zaveštalac uništi kasniji testament, na snazi ostaje raniji testament ako iz okolnosti ne proizlazi šta drugo.
• Kada zaveštalac raspolaže individualno određenom stvari ili pravom koje je predmet testamenta, takvo raspolaganje se smatra opozivom zaveštanja te stvari ili prava.

ZAKLJUČAK I NAŠE USLUGE

Dakle, uzevši u obzir sve napred navedeno, a posebno činjenicu da su u praksi naslednopravni odnosi često komplikovani i složeni, za predmet imaju imovinu veće vrednosti, da je u određenim slučajevima zaštita vaših prava vezana za rokove, iz kog razloga je važno da angažujete advokata, a sve u cilju pravne zaštite i ostvarivanja vaših prava na najbolji način.

Naše usluge:

• Pravno savetovanje – konsultacije
• Sačinjavanje testamenta
• Zastupanje u ostavinskom postupku
• Zastupanje u postupku osporavanja / pobijanja testamenta (ništavost i rušljivost testamenta)

Autor teksta: advokat Dušica Glišović