Otkaz zbog krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom: prava zaposlenih i zakonitost postupka
Otkaz ugovora o radu zbog pravnosnažne osude zaposlenog za krivično delo na radu ili u vezi sa radom predstavlja jedan od zakonom propisanih razloga za prestanak radnog odnosa.
U ovom tekstu objasnićemo:
- Šta poslodavac mora uraditi da bi otkaz bio zakonit?
- Koja prava ima zaposleni u slučaju otkaza?
- Kako izgleda postupak osporavanja nezakonitog otkaza?
Ako ste poslodavac ili zaposleni koji se suočava s ovom situacijom, ovaj tekst vam može pomoći da bolje razumete svoja prava i obaveze.
-
Da li je poslodavac obavezan da da otkaz zaposlenom koji je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom?
Poslodavac nije obavezan da da otkaz zaposlenom koji je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom, već samo ima mogućnost da to učini ukoliko su ispunjeni određeni zakonski uslovi.
NAPOMENA:
Ovaj otkazni razlog treba razlikovati od prestanka radnog odnosa zaposlenog po sili zakona (član 176) dakle u slučajevima kada prestanak radnog odnosa ne zavisi od volje poslodavca (npr. kada zaposleni zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci, radni odnos mu prestaje danom stupanja na izdržavanje kazne zatvora…) O ovim otkaznim razlozima biće reči u drugom tekstu.
-
Koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi otkaz zaposlenom zbog izvršenog krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom bio zakonit?
Da bi otkaz bio zakonit moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
- Pravnosnažna osuda za krivično delo
Zaposleni mora biti pravnosnažno osuđen za krivično delo, što znači da je sudska presuda postala konačna i da se više ne može pobijati žalbom, odnosno da su iskorišćeni svi redovni pravni lekovi u sudskom postupku.
- Krivično delo učinjeno na radu ili u vezi sa radom
Otkaz može biti dat samo u slučaju da je krivično delo izvršeno na radu ili u vezi sa radom (na primer. zloupotreba službenog vozila poslodavca, primanje mita…).
Primer iz sudske prakse: Izvod iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 412/2022 od 5. maja 2022. godine:
“Ako je socijalni radnik pravnosnažno osuđen za krivično delo primanja mita jer je kao službeno lice, primio poklon, to predstavlja i osnov za otkaz ugovora o radu.”
- Valjano pisano rešenje o otkazu
Poslodavac mora doneti valjano pisano rešenje o otkazu koje mora sadržati izreku, obrazloženje, pouku o pravnom leku ( mogućnost da zaposleni pokrene radni spor u roku od 60 dana od dana prijema rešenja), potpis i pečat direktora i rešenje dostaviti zaposlenom.
- Dostavljanje rešenja o otkazu zaposlenom
Rešenje o otkazu mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.
Ukoliko se uručuje lično, zaposleni obavezno na dva primerka potpisuje da je primio i kada je primio rešenje i jedan primerak obavezno ostaje poslodavcu.
Ukoliko se dostavlja na adresu, šalje se preporučeno, a korisno je i da bude s povratnicom.
Ako poslodavac zaposlenom nije mogao dostaviti rešenje na navedeni način, dužan je da o tome sačini pismenu belešku.
Tada se rešenje objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca. Po isteku osam dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli, rešenje se smatra dostavljenim, tj. smatra se da je zaposleni primio rešenje.
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako Zakonom o radu ili rešenjem nije određen drugi rok.
-
U kom roku poslodavac može dati otkaz zaposlenom zbog pravnosnažne osude za krivično delo na radu ili u vezi sa radom?
Otkaz se može dati najkasnije do isteka roka zastarelosti krivičnog gonjenja za to krivično delo, kako je predviđeno zakonom.
Npr. Zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko pet godina nastupa protekom 10 godina od kada je izvršeno krivično delo.
-
Kako zaposleni može osporiti rešenje o otkazu?
Ukoliko zaposleni smatra da mu je nezakonito prestao radni odnos ima pravo da pred nadležnim sudom poništava rešenje o otkazu.
Sudski postupak se pokreće podnošenjem tužbe.
-
Koji je rok za tužbu za poništaj nezakonitog otkaza?
Rok za podnošenje tužbe za poništaj nezakonitog otkaza je 60 dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu odnosno od dana saznanja za povredu prava u slučajevima kada poslodavac nije doneo rešenje o otkazu.
-
Koja su prava zaposlenih u slučaju nezakonitog otkaza?
Zaposleni u sudskom postupku za poništaj otkaza može da zahteva:
- Da se rešenje o otkazu poništi kao nezakonito
- Vraćanje na rad ili naknadu štete umesto nevraćanja na rad (ne može oba)
- Uplatu pripadajućih doprinosa za socijalno osiguranje za period u kojem zaposleni nije radio
- Izgubljene zarade
-
Koje su novčane obaveze poslodavca prema zaposlenom koji je dobio otkaz?
Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Ovu obavezu poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
-
Naše usluge: Zastupanje u radnim sporovima
Naša advokatska kancelarija pruža:
- zastupanje u sporovima za poništaj nezakonitog otkaza;
- Pravnu pomoć poslodavcima u zakonitom sprovođenju otkaznih postupaka.
Naša advokatska kancelarija pruža klijentima mogućnost zastupanja u sporovima poništaja otkaza uz naplatu troškova od suprotne strane po okonačanju postupka, što čini naše usluge finansijski pristupačnim za klijente koji su ostali bez posla.
Ukoliko imate pitanja ili smatrate da su vaša prava povređena, kontaktirajte nas radi konsultacije.
Zaključak:
Poznavanje svojih prava i zakonske procedure ključno je kako za zaposlene, tako i za poslodavce. Otkaz zbog krivičnog dela je ozbiljna pravna situacija koja zahteva pravilno postupanje. Naš tim je tu da vam pruži stručnu podršku i osigura vaša prava.
